.RU

ОДАНОСТ ПАРТИЈИ ЈЕ ВАЖНИЈА ОД ПАМЕТИ И РАДА - Аутор


^ ОДАНОСТ ПАРТИЈИ ЈЕ ВАЖНИЈА ОД ПАМЕТИ И РАДА

На првим странама ове наше приче наш “јунак” Митар Кукутовић осликао је карактер Јосипа Јелковића.Он је, истина, отишао са својим братом и оцем у комунистичке партизане иако су до 1941.године били веома ангажовани монархисти.Комунизму су се приклонили не због Руса, који су предводили ту идеологију,већ због западних савезника, који су се брзо, због интереса ставили на руску страну, а самим тим и на партизанску страну.А одувек су били прозападњачки настројени, јер су из њихове шире породице регрутовани високи војни руководиоци у двојној аустрмађарској монархији.Увек су били недефинисани, ни Срби ни “Крвати”.Пошто су Србе и српску културу гледали са потцењивањем, а аустроугарској и уопште западној се дивили и копирали, а у ствари не култури већ цивилизацији Запада.Несрећа је њихова што та два појма суштински нису разликовали.Јосип је носио и католичко име, уместо Јосиф као Србин он је крштен као Јосип као “Крват”.На факултету је упознао младу лепушкасту студенткињу Мађарицу Ерику Месарош, која је из Бачке дошла да студира у Загребу, четири пута даље од Београда, јер је мрзела и презирала Србе и српски универзитет у Београду.Бацила је око на десетак година старијег, згодног (истина мало феминизираног типа) асистента, али је рачунала да ће он једнога дана бити професор универзитета јер је политички веома јак као секретар Комунистичке партије на свеучилишту.Пала му је у загрљај што девојци рачунџији није тешко,поготову Мађарици.Он је израчунао да је боље бити на новоформираном факултету и универзитету као “Србин”, него на крватском старом свеучилиштву као Србин “Влах”, иако је атеиста ,комуниста и из бивше аустромађарске “прљави Србин”.Ту рачуницу је још више подгрејавала Ерика јер би били у њеном родном граду где би се и она лакше пробијала него у Загребу.Предложила му је да она буде његова асистенткиња и да по универзитетској хијерархији код њега напредује.Речено – учињено.Партија брине о својој деци.Јосип је одмах постављен за ванредног професора а Ерика Месарош-Јелковић за његовог асистента После годину дана постао је и декан факултета, члан централног и провинцијског комитета Савеза комуниста, а неку годину касније и ректор универзитета, а када се формирала провинцијска академија наука ванредног професора, “а Ерика Месарош-Јелковић за њего и уметности” и њен члан и председник. проглашен за генијалног научника, Под утицајем јавних гласила: новина, радија и телевизије, Јосип је побрао је све награде, признања и одликовања, чак се помишљало да га предложе за Нобелову награду. А све што је урадио то је плагијат руске агробиолошке науке, али се о томе није смело ни зуцнути. Јосип је био највећи југословенски, европски и светски научник, по мишљењу средства информисања: нај, нај, нај! А иза тога се крила протува у сваком погледу. За његов рачун је радио малтене цео један институт, а он је све то приписивао себи. Као предавач био је плагијатор америчке педагогије, па је и свој уџбеник превео са америчког од речи до речи под својим именом. Имао је обичај да по рангу нижим и млађим од себе каже “Мали”, као знак да је тај саговорник нижи у сва- ком погледу од њега. Тако сам имао прилику да слушам један разговор између њега и једног мог колеге, Саве Л., веома високог растом:

-“Мали”, јеси ли видео мој уџбеник, како ти се свиђа?

-Јесам, “велики” професоре, тај “Ваш” уџбеник сам пре неку годину читао на енглеском језику. Одличан превод књиге професора З.....а, нисам знао да тако добро владате енглеским!

-Иди к врагу, шта лупеташ! - махнуо је руком као нека баба, забацио главу, истури трбух и блатфуским кораком оде, не обазирући се на примедбу. Интересантно да је ту књигу продао совјетским Руси- ма, коју су превели на руски, а верујем да су знали ко је стварни аутор књиге. Помоћу те књиге, као коаутор, и његова је ушла у “академију наука и уметности”. Никако ми није јасно зашто су му Руси штампали ту књигу, када су знали чија је, а знали су и да је велики русомрзац и на сваком кораку оговара и пљује тај велики народ у сваком погледу. Вероватно нека политика или словенскоруска наивност и простодушностМисле да ће га тако поправити или натуралисати.Такви се не поправљају, ваљда се роде тако зли, живе такви и умру такви. Као сексуално девијантан био је накло- њен мушкарцима, посебно мушкој омладини и млађим људима. Није се чуло да је фаћкао студенте као Марика Мизић. Можда се плашио да се вест прошири, у том погледу био је “обазривији” од другарице Марике, али је зато бирао млађе неожењене сараднике, техничаре и ла- боранте. Онда би их после извесног времена одбацивао а неке је и тро- вао. На једној сахрани његовом фавориту, којег је наводно отровао, сам присуствовао. Боже, како је само плакао за њим, као за најрођени- јим, а знало се ко је то учинио. Прича се да је и полиција то знала.

Из свог родног села довео је сву родбину и пријатеље и запо-слио их на разне административне послове по факултету и универзи- тету. Пошто су имали различита презимена нико није ни сумњао у родбинску везу са Јосипом Јелковићем. Тако су највећи број чистачица биле ћерке његових сестара а други помоћни радници и мајстори неки ближи рођаци и зетови сестара којих је имао осам. Они су, поред нера- да на послу, главни задатак имали да шпијунирају поједине професоре и асистенте и да цинкарења достављају “ујки”, “чики”, “течи” Јосипу, а он даље тајној полицији.

Тек после више година се открило да је сво особље на фа-култету углавном из три главна табора: Митра Кукутовића, Јосипа Јел-ковића и Аркадија Смајића, главних сарадника Удбе на факултету и универзитету.

Јосип Јелковић, са његовом Ериком, коју су сви у жаргону ословљавали са “он”, а њега са “она” у браку родише “генија” као што су и они и после основне школе, послаше га у САД да се у колеџу дошколује и специјализира. Али како није знао обичаје те земље, он утаји порез, неку незнатну суму, па га због тога протераше у року од 24 часа и тако доби назив Алкапоне Јелковић. То му није сметало да у овој земљи без идентитета касније добије професорски положај, јер су му у свему помагали родитељи присталице “новог светског поретка” и таст и ташта потомци Христоубица.

Јосипова жена, Ерика Месарош, је такође била сексуално уврнута. Она је својим сарадницима мушким и женским постављала услов:

-Хоћеш ли ти да живиш самном сексуално, или од посла и на-предовања нема ништа?

За госпођу Ерику Месарош-Јелковић, “научницу”, сви Срби су били “ћетници” и простаци посебно они рођени у тзв.”Ужој Србији”, а нарочито Срби из Босне. Раднице пореклом из Босне, Српкиње, је то-лико кињила да их је тукла у лабораторији и терала да јој перу ноге када се враћала са поља, и употребљавала најсочније псовке српске и мађарске уз епитет “ђубрад босанска”! Ове су се жалиле али без икак-вог ефекта, јер су се њихове жалбе претварале у клевете, па су због тога биле отпуштене са посла. Једној својој младој сарадници, Маг-долни Витезовић – Слинавовић, која јој је била “миљеница” је после удаје за потурчењака рекла: “Више те не волим и губи ми се са очију!” А када јој је ова донела магистарски рад на преглед она је рад поцепала и бацила у корпу за отпад, говорећи:

-Ко си ти ђубре једно копиланско? Ко ти је отац не знаш?

-Ја сам, другарице професорице, по мајци Мађарица као и Ви, зар то не знате?

-Јеси Мађарица, као што сам ја Влахиња, а сада си и Туркиња, потурчењака Србина жена. Марш, да те не видим! Истина ова млађа дама полусрпкиња, полумађарица, полутуркиња, полуништа је била веома амбициозна, али прилично ограничене памети па је служила као погодан медијум за политичка комунистичка поткусуривања јер је била веома послушна због своје некарактерности и комплекса. Кроз њу су комунисти, када су је поставили за декана, многе прљаве работе прогурали. Била је толико глупава да није знала саставити ни мало опширнији поздравни говор без концепта. То јој ништа није сметало да вређа кога год стигне, само ако јој се не удвара и није јој по вољи, а зна да јој не може нашкодити. Истински душевни хибрид свих негативних особина нација из којих је саздана и са којима живи. Удата за потурче- ног Србина родом из западне Херцеговине, из села које је на самом из- вору реке Буне, морала је када је одлазила у његово родно село не само да се понаша по муслиманским обичајима већ и да се облачи у њихову ношњу не само тамо него и у путу. Када је тај потурица обавештен о политици новог светског поретка, на време је пребацио целу породицу из несигурног краја Херцеговине у сигурнији крај Босне, у један град на обали Саве. Као декан је успела да позапошљава потурчењаке, “из- беглице” из Босне и Херцеговине, на факултету, чак је успела да за професора прогура потурицу чији су рођаци жарили, палили и убија- ли Србе, уз подршку бирачког тела које је још функционисало по деви- зи - “братство и јединство”, уз само један глас против, а уздржане није хтела ни рачунати, уз објашњење да такви нису ни присуствовали.

Патолошки је мрзела праве Србе, поготову праве, искрене националисте, а о Русима није имала ни једне лепе речи, а бар је толико знала из историје да су Руси много пута ратовали са сународницима њене крви.Једном приликом је дошао један Рус у посету факултету и са њим није хтела дреугачије разговарати осим на енглеском.А када сам је упозорио да је руски дипломатски језик и да она зна боље руски него Рус енглески она се на мене јако наљутила и увредила, и од тог времена ми се не јавља при сусрету.

Све у свему ова женска протува или мртва душа заслужила је да се само о њој говори као о пратиоцу и трабанту по рангу “виших” мртвих душа, чији је она и продукт или резулат духовног метаболизма.


oktyabr--1-kamennij-poyas.html
oktyabr-2010-plan-izdaniya-uchebno-metodicheskoj-literaturi-v-20102011-uchebnom-godu-sankt-peterburg.html
oktyabr-dekabr-kulturnaya-zhizn-smolenshini-annotirovannij-bibliograficheskij-spisok-po-materialam-pressi-za.html
oktyabr-ot-sostavitelya.html
oktyabrskaya-oosh-30-stranica-6.html
oktyabrskaya.html
  • bukva.bystrickaya.ru/saharnaya-svekla-glavnij-istochnik-sahara-v-rossii.html
  • uchenik.bystrickaya.ru/deviantnoe-povedenie-lichnosti-3.html
  • uchenik.bystrickaya.ru/kabelnie-linii.html
  • testyi.bystrickaya.ru/bektlde-kafedra-otirisinda-1-hattama-irkjek-2010-zh.html
  • kolledzh.bystrickaya.ru/71formi-vospitaniya-shpargalka-po-pedagogike-dlya-pedagogov-ponyatie-pedagogiki-i-etapi-ee-razvitiya.html
  • credit.bystrickaya.ru/osnovnie-demograficheskie-pokazateli-penzenskoj-oblasti-zakon-penzenskoj-oblasti-ot-10-oktyabrya-2007-g-n-1369-zpo.html
  • ucheba.bystrickaya.ru/prilozhenie-dogovor-podryada-na-proizvodstvo-proektnihi-iziskatelnih-rabot-diplomnaya-rabota.html
  • textbook.bystrickaya.ru/grizlov-schitaet-obamu-menshim-zlom-dlya-rossii-zakonoproekt-o-prezidentskom-sroke-postupit-v-gd-v-techenie-dvuh-nedel-10.html
  • upbringing.bystrickaya.ru/metodicheskie-rekomendacii-i-plani-seminarskih-zanyatij-disciplina-istoriya-ekonomiki-specialnosti.html
  • write.bystrickaya.ru/glava-1-obshie-polozheniya-prikaz-ministerstva-regionalnogo-razvitiya-rossijskoj-federacii-ot-9-dekabrya-2008-g.html
  • ekzamen.bystrickaya.ru/sergej-suhinov-vechno-molodaya-stella.html
  • school.bystrickaya.ru/gost-417-2002-stranica-4.html
  • uchit.bystrickaya.ru/stabilnost-raspredelenie-funkcij-upravleniya-v-nizhegorodskoj-oblasti-v-n-yakimec-indeks-dlya-ocenki-i-monitoringa-publichnoj-politiki.html
  • paragraph.bystrickaya.ru/kollektivnaya-forma-organizacii-truda-chast-6.html
  • textbook.bystrickaya.ru/k-zdorovyu.html
  • education.bystrickaya.ru/26-opisanie-insajta-v-opitah-v-kelera-i-p-pavlov-osnovopolozhnik-ucheniya-o-visshej-nervnoj-deyatelnosti-19.html
  • urok.bystrickaya.ru/programma-disciplini-en-f-teoriya-veroyatnostej-matematicheskaya-statistika-i-sluchajnie-processi-dlya-studentov-napravleniya-230000-informatika-i-vichislitelnaya-tehnika-i-studentov-specialnostej.html
  • knowledge.bystrickaya.ru/obraz-uchitelya-kakovo-ego-prednaznachenie-deviz.html
  • shpora.bystrickaya.ru/yua-psareva-tomsk-process-samosoznaniya-i-cennostnaya-orientaciya-rebenka.html
  • notebook.bystrickaya.ru/izolirovannie-energosistemi-dv-oao-kamchatskenergo-novosti-oao-dek-4.html
  • predmet.bystrickaya.ru/sobranie-sochinenij-tom-11-yurij-mirolyubov-slavyane-v-karpatah-m1go1iou-lig1-stranica-8.html
  • lesson.bystrickaya.ru/sdelka.html
  • institute.bystrickaya.ru/glava-9-lavini-materii-zabitaya-povestka-dnya-faktor-chetire.html
  • kontrolnaya.bystrickaya.ru/punkt-51-zaklyuchitelnih-zamechanij-so-statyami-16-i-17-pakta.html
  • assessments.bystrickaya.ru/celevaya-programma-zashiti-prav-potrebitelej-ro-obuv-detskaya-tufli-letnie-tipa-lodochek-2008-2010.html
  • shpargalka.bystrickaya.ru/vneshneekonomicheskie-svyazi-chast-2.html
  • teacher.bystrickaya.ru/glava-3-pochemu-oni-veryat-voprosi-bez-otvetov-glava-pochemu-oni-veryat.html
  • grade.bystrickaya.ru/newsrucom-02112010-kopit-ili-raspredelyat-monitoring-smi-rf-po-pensionnoj-tematike-3-noyabrya-2010-goda.html
  • paragraf.bystrickaya.ru/yakushin-b-v-gipotezi-o-proishozhdenii-yazika.html
  • thesis.bystrickaya.ru/priemi-diagnostiki-v-osnovnaya-obrazovatelnaya-programma-nachalnogo-obshego-obrazovaniya-municipalnogo-obsheobrazovatelnogo.html
  • uchebnik.bystrickaya.ru/uchebnoe-posobie-mozhet-bit-ispolzovano-dlya-podgotovki-aspirantov-l-f-gerasimova-2002-stranica-24.html
  • zanyatie.bystrickaya.ru/svyatitel-filipp-mitropolit-moskovskij-ponyatie-o-nauke-istoriya-russkoj-cerkvi-eyo-predmet-i-zadacha-istochniki-istoriografiya.html
  • zadachi.bystrickaya.ru/tema-17-kartina-mira-v-filosofskom-izmerenii-filosofiya.html
  • ekzamen.bystrickaya.ru/shkolnij-pmpk-tema-programmi-razvitiya-obsuzhdena-na-pedagogicheskom-sovete-mou-nachalnaya-obsheobrazovatelnaya-shkola-10.html
  • tetrad.bystrickaya.ru/uchebnoj-uchebno-metodicheskoj-literaturi-i-inih-bibliotechno-informacionnih-resursov-i-sredstv-obespecheniya-obrazovatelnogo-processa-neobhodimih-dlya-realizacii-stranica-12.html
  • © bystrickaya.ru
    Мобильный рефератник - для мобильных людей.